Lekcija 1: Mislimo na druge
| Laura: | Mario, potreban mi je tvoj savjet. Već dugo razmišljam što kupiti mami, tati i sestri. Želim kupiti nešto tradicionalno, hrvatsko. Imaš li ideju? |
| Mario: | Dobro pitanje. Tvoja mama voli kuhati, je li tako? |
| Laura: | Da, tako je. |
| Mario: | Možda mami možeš kupiti hrvatsku kuharicu na engleskom? |
| Laura: | To je odlična ideja. |
| Mario: | A tati možda možeš kupiti kravatu. |
| Laura: | On ne voli nositi kravatu. On je više sportski tip. |
| Mario: | A da tati kupiš možda hrvatski dres? |
| Laura: | To nije loša ideja. |
| Ines: | Bog, James! Što radiš? |
| James: | Ne pitaj. Čistim sobu, spremam stvari i gledam što sam do sada kupio. |
| Ines: | Da vidim. |
| James: | Kupio sam sebi ovu tradicionalnu šibensku kapu kad sam bio u Šibeniku. |
| Ines: | To je pravi suvenir! |
| James: | U Zagrebu sam kupio sestri licitarsko srce. Michaelu sam kupio dres hrvatske nogometne reprezentacije, a Dylanu sam kupio ovu repliku crkve sv. Donata u Zadru. On studira arhitekturu i voli ovakve stvari. Ujaku sam kupio ovu sliku i liker Maraschino. |
| Ines: | A što si kupio mami i tati? |
| James: | Nisam im još ništa kupio. Nisam siguran što im kupiti. Moram razmisliti, ali sigurno ću im nešto kupiti. |